Dosta puta sam u svojoj praksi dobila pitanje „Mogu li psu da dam nešto iz kućne apoteke dok ne dođemo kod vas?“
Jasno mi je da svako želi svom ljubimcu da pomogne što pre ali granica između korisnog i opasnog je obično veoma tanka.
Šta to tačno znači?
Isti simptom može da krije različite uzroke: povraćanje ponekad znači banalnu indigestiju, a ponekad opstrukciju creva ili pankreatitis.
Sve su to stanja koja ne trpe odlaganje niti se rešavaju tabletom „iz fioke“.
Zbog toga odluku o „ljudskom“ leku donosimo tek posle procene: dijagnoze, težine psa, starosti, funkcije jetre i bubrega, trenutne terapije i mogućih interakcija.
Kada uopšte razmišljamo o „ljudskim“ lekovima
U pojedinim, pažljivo odabranim situacijama, određene supstance poznate iz humane medicine zaista mogu biti deo veterinarskog protokola.
Na primer, kod blagih sezonskih alergijskih tegoba, kratke želudačne nelagodnosti ili putne mučnine, ponekad se oslanjamo na antihistaminik, gastroprotektiv ili antiemetik čije delovanje dobro poznajemo i u veterini.
Ključ je u tome što takve odluke ne donosimo „preko telefona i napamet“, već nakon pregleda i izračunavanja doze po kilogramu, uz dogovor šta i kako da pratimo kod kuće (apetit, žeđ, učestalost mokrenja, prisustvo krvi, nivo energije).
U praksi, kada procenjujem da li ljudski lekovi za pse uopšte dolaze u obzir, posmatram celinu: rasu, starost, telesnu masu, hronične dijagnoze, rezultate ranijih analiza, lekove koje pas već prima i oblik preparata o kome pričamo.
Šumeće tablete ili sirupi sa zaslađivačima često otpadaju odmah, jer nosači i pomoćne supstance nisu odgovarajući za pse. Čak i kada je aktivna supstanca prihvatljiva, pogrešan oblik ili intenzitet doze čine je rizičnom.
Šta se ponekad koristi i pod kojim uslovima i šta znamo o CBD ulju?
Postoje grupe lekova koje ponekad uključimo: antihistaminici kod određenih oblika svraba, gastroprotektivi kada želimo da smirimo iritaciju sluzokože ili je preventivno zaštitimo, antiemetici kod mučnine ako smo sigurni da nema opstrukcije, kao i elektroliti i probiotska podrška kod kratkotrajnih, blagih stomačnih smetnji.
Naglašavam da ovde namerno ne navodim doziranja, jer bi to ohrabrilo samoinicijativno lečenje. Doza koja je „mala” za čoveka može biti ogromna za psa od četiri kilograma, a „polovina tablete“ ne znači ništa ako je jačina tablete pogrešna.
Paracetamol je često tema razgovora. Njegova primena kod pasa je uska i rizična, a kod mačaka strogo toksična.
Kratko o CBD ulju (kada ima smisla, a kada ne)
CBD ulje se ponekad koristi kao dodatak dobro postavljenom planu terapije, najčešće kod hroničnog bola/osteoartritisa.
Za anksioznost nemamo dovoljno sigurnih dokaza da CBD brzo pomaže. Osnovu čine trening ponašanja i izbegavanje okidača. O CBD-u odlučujemo tek posle pregleda, kada izračunamo tačnu dozu po kilogramu i proverimo moguće interakcije. Ako se koristi duže, radimo kontrolu jetrenih enzima.
Uzimamo samo proizvode sa COA sertifikatom, jasnom koncentracijom, bez THC-a (ili samo tragovi u dozvoljenim granicama) i bez ksilitola.
Lekovi koje ne dajemo psima: zapamtite ovu kratku listu
Ovo su preparati zbog kojih najčešće vidimo pacijente na infuziji – zato ovu listu vredi imati pri ruci.
Kako donosim odluku u ordinaciji?
Uloga veterinara je da razdvoji simptom od dijagnoze. Ne lečimo „povraćanje“, već njegov uzrok.
Posle kliničkog pregleda, po potrebi tražimo krvne analize i ultrazvučni pregled, da procenimo opterećenje jetre i bubrega i isključimo hitna stanja.
Tek tada razmišljamo o terapiji, njenom trajanju i obliku. Mini rase, štenad i stariji psi imaju najniži prag za neželjene efekte, pa su doze i koraci najkonzervativniji.
Ako pas već pije lekove za srce, epilepsiju ili endokrine poremećaje, svaka nova supstanca se „uklapa“ pažljivo.
Kratki scenariji iz prakse
Sezonski svrab bez rana. Kada dođe pas koji se češe, prvo se bavimo uzrokom: paraziti, kontaktne iritacije, alergije na hranu ili atopija.
Ako je koža očuvana i nema infekcije, ponekad uvedemo antihistaminik u probnom periodu, dok paralelno radimo negu kože (kupke, tretman protiv spoljašnjih parazita). Ako u kratkom roku nema efekta ili se pojave rane, menjamo pristup – nema odugovlačenja neefikasne terapije.
Želučana nelagodnost bez povraćanja i krvi. Kod povremenog podrigivanja, mučnine ili gubitka apetita bez drugih alarmantnih znakova, kratko uvodimo gastroprotektiv i prilagođenu dijetu na 24-48 sati. Svaki znak pogoršanja (letargija, bol na palpaciju, učestalo povraćanje) automatski pomera plan ka dijagnostici.
Putna mučnina. Ako je ovo hroničan problem, plan se pravi pre puta: izaberemo odgovarajući antiemetik, odredimo termin i dozu, i dogovorimo pravila o hrani, vodi i pauzama. Oslanjamo se na konkretne navike tog psa, ne na „opšte recepte“.
Greške koje najčešće viđam (kako da ih izbegnete?)
Najčešća greška je „malo ibuprofena, da ga ne boli“.
Nažalost, tako nastaju ulkusi i bubrežna oštećenja koja završavaju na infuziji.
Druga greška je „prepoloviću ljudsku tabletu, to je valjda malo“ a zapravo je jačina prevelika za psa male težine.
Treća greška je davanje sirupa za kašalj čim pas napravi zvuk sličan kašlju: mnogi psi pate od problema sa dušnikom, srcem ili kolapsa dušnika, gde sirup bez dijagnoze zamagljuje sliku i odlaže pravu terapiju.
Na kraju, „prirodno je pa ne škodi“ nije tačno: biljni preparati i eterična ulja mogu dovesti do trovanja, pogotovo kod malih pasa.
Kada se ne čeka i ide odmah kod veterinara?
Kada vidite izrazito ubrzano ili otežano disanje, plave ili jako blede desni, neprestano povraćanje (posebno sa krvlju), katransku stolicu, jak i akutan bol u stomaku, nadutost sa pokušajima povraćanja bez sadržaja (sumnja na uvrtanje želuca), sumnju na gutanje stranog tela ili hemikalije, kolaps, grčeve ili visoku temperaturu – nemojte davati ništa kod kuće.
U ovim situacijama vreme radi protiv psa i jedini pravi lek je brza stručna intervencija.
Šta da uradite ako je pas slučajno uzeo „ljudski“ lek
Najpametnije što možete da uradite u tom trenutku jeste da sačuvate pakovanje (ili bar fotografišete naziv, jačinu i sastav), da što tačnije izmerite težinu psa i da nas odmah pozovete sa informacijom kada je i približno koliko progutao.
Nemojte izazivati povraćanje na svoju ruku – ponekad je to kontraindikovano i može da pogorša stvar. Ne čekajte da se pojave simptomi: kod pojedinih supstanci oštećenja jetre ili bubrega nastaju pre nego što se „vide“.
Šta bi trebalo da sadrži kućna „veterinarska“ fioka?
Umesto nasumičnih tabletica za ljude, mnogo je sigurnije da kod kuće imate par stvari koje zaista pomažu: sterilne kompresse i fiziološki rastvor, blagi antiseptik za kožu koji vam je veterinar preporučio, probiotski preparat za pse, digitalni termometar sa lubrikantom, elizabetansku kragnu koja sprečava lizanje rana i – što je najvažnije – broj telefona vaše ambulante i najbližeg dežurnog centra.
Sve ostalo ulazi na vrata kuće tek kada za to postoji jasna dijagnoza i plan.
Moj savet za kraj
Hajde da kućnu apoteku posmatramo kao mesto prve pomoći, a ne kao zamenu za dijagnozu.
Postoje situacije u kojima se ljudski lekovi uklapaju u terapiju za pse, ali to nikada nije odluka koju donosimo nasumično.
Pravi redosled je uvek isti: pregled, dijagnoza, plan, doza po kilogramu, praćenje. Ako niste sigurni, pozovite nas – jedan kratak razgovor često spreči veliku grešku.
Ovaj tekst je informativne prirode i ne zamenjuje pregled kod veterinara. Ako vaš pas ima simptome koji vas brinu ili je već uzeo neki lek, odmah kontaktirajte svog veterinara ili dežurnu veterinarsku ambulantu.
